Dimitrije Volarević – može i lopta i knjiga

Bavljenje sportom, čak i na amaterskom nivou, zahteva dosta odricanja. Sportisti se često odluče da sve podrede ovom aspektu života, pa često ostali trpe. Dimitrije Volarević, fudbaler Železničara iz Inđije, dokaz je da je uz dobru organizaciju moguće imati i sportsku i akademsku karijeru.

Ali, krenimo redom. O svojim počecima Dime, kako ga od milošte zovu, kaže sledeće:
Sve je krenulo od neke četvrte-pete godine sa ljubalju prema sportu. Uvek je to bio fudbal, još od malih nogu. Pre svih je bio FK Trgovački pre nego što sam prešao u Radnički iz Sremske Mitrovice gde sam prošao sve mlađe kategorije, od pionira, kadeta do omladinaca, a kasnije zaigrao i za prvi tim. U osnovnoj školi sve je bilo samo fudbal i fudbal, kao i u srednjoj. I na fakultetu se sve to nastavilo. Zatim prelazak u FK Sloga iz Erevika gde sam proveo skoro 3 godine. Nakon toga sledi prelazak u FK Železničar iz Inđije, koji je i trenutna stanica.
O tome kako je usklađivao školske obaveze sa treninzima u mlađim kategorijama, Dimitrije kaže da nije imao problema.
Što se tiče mlađih kategorija, stvarno nije bilo nikakvih problema. Sama osnovna škola, znamo svi da nije bila nešto ekstremno zahtevna. Stizalo se sve. Fudbal je i dalje bio u glavnom fokusu. Druženje, treninzi, utakmice… Zaista jedno bezbrižno detinjstvo koje sam imao.
U srednjoj školi se prvi put pojavljuje potreba za usklađivanjem ljubavi prema sportu i prema školskim obavezama.
Što se srednje škole tiče, tu je već krenulo da treba da se organizuje vreme što se tiče fudbala i škole, ali je i dalje bio fokus na fudbalu. Sama omladinska liga i kadetska nisu toliko zahtevne kao prvotimski i seniorski fudbal, tako da je stvarno uspelo i to da se uskladi. Tek na fakultetu morao sam dosta vremena da posvetim organizaciji svojih obaveza i većoj disciplini kako bih uspeo sve to da uskladim.
Ipak, u periodu između igranja u Radničkom i prelaska u Slogu, Dimitrije pravi pauzu po pitanju bavljenja fudbalom. Ali onda je dobio ponudu koja se ne odbija.
Iskreno, u jednom momentu ne znam šta mi je bilo. Hteo sam skoro da batalim fudbal. Nekoliko meseci uopšte nisam igrao, a u to vreme se desila i sama korona (pandemija korona virusa – prim. red.). Te godine sam trebao biti bonus igrač ali zbog pandemije nisam najbolje uspeo da iskoristim tu godinu. Ali predsednik FK Sloga iz Erdevika Negovan Đorđević je pozvao brata i mene u tom momentu da se vratimo fudbalu, što je bio poziv koji nisam mogao da odbijem. Tako sam stigao u Erdevik i tamo proveo lepe dve ipo godine. Za sam Erdevik me vežu stvarno lepe uspomene. Jako mlad sam dobio priliku da konstantno igram i imao sam podršku uprave kluba, trenera. Fudbalski klub je bio na visokom nivou organizacije. Uprava i Negovan Đorđević su se trudili da treninzi i oprema budu na adekvatnom nivou. Teren je bio prelep, kao što svi znate, tako da, stvarno lepe uspomene.
U tom trenutku kreću obaveze u seniorskom fudbalu i na visokoj školi. Savet mlađim sportistima da razumeju da ipak može i sport i škola?
Sama neka poruka koju bih hteo da dam mladim sportistima je da ne treba da se ograničavaju na jednoj stvari. Jer dok smo mladi imamo dosta slobodnog vremena pa sve može da se ukombinuje. I sama škola i fakultetske obaveze sa sportskim obavezama. Mora postojati organizacija vremena i minimalna disciplina prema obavljanju nekih zadataka kojima bi rešili školski ili fakultetski deo ostavljajući tako više vremena za trening i sportski deo koji, verovatno, većina više voli. Ali treba biti i iskren sa samim trenerima i upravom oko samih studija. Ponekad se desi da se potrefi neki trening ili utakmica sa ispitom, ali do sada ja sam imao veliko razumevanje same uprave i trenera što se tiče škole i fakulteta, gde sam i ja sam nadoknađivao sve što sam propustio, mada sam se zaista trudio  da ne propuštam mnogo. Poenta je da je razumevanje između uprave i trenera i nas kao igrača zaista jako bitno.
Život na relaciji Sremska Mitrovica, Erdevik, Novi Sad. Teret ili zadovoljstvo?
Crpelo je dosta energije, iskreno. Ali na kraju dana kada sednem i sagledam šta sam sve u toku jednog dana uspeo da izguram, daje satisfakciju. Sama relacija Erdevik-Novi Sad nije bila uopšte lagana, ne mogu da lažem, bilo je dosta putovanja, ali nekako se sve izguralo. Kao što sam rekao, u Erdeviku su bili puni razumevanja. Sada u Inđiji mi je mnogo bliže i još lakše za organizovati sve.
A što se tiče mog fakulteta, ja sam evo upravo diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka i dobio zvanje diplomiranji inženjer informacionih tehnologija. Iskreno, s ponosom to kažem jer uspeo sam da izguram ni malo lak smer na ovom fakultetu, uz dosta dobre organizacije, potrošenog vremena i truda. Ali kao što sam već spomenuo, mladi mogu da stignu sve. Dobra organizacija, želja i ambicija koju svaki mlad čovek treba da neguje može da donese i rezultate.
Nakon gašenja erdevičke Sloge, sledi prelazak u Železničar iz Inđije.
Jeste, prošlog leta sam stigao u Železničar i stvarno toliko lepih utisaka od samih momaka koji su zaista sjajni momci i odlični fudbaleri, preko uprave… Stvarno nemam nikakve zamerke. Bliže mi je sve, klub je ambiciozan. Idemo dobrim stopama da ispunimo sve zajedničke ciljeve ka plasmanu u prvu ligu.
Objavljeno: 03. 04. 2024.

Ukupno pregleda: 157

Podelite sa drugima!