Fudbalski klub Vojvodina 1928 iz Perleza u ovoj sezoni beleži sjajne rezultate. Trenutno je lider šampionata u Vojvođanskoj fudbalskoj ligi grupa istok, a svakako je jedan od najzaslužnijih fudbalera za taj uspeh Goran Radišić.

Goran Radišić rođen je 1988. godine, a svoje prve korake u fudbalu napravio je u Jedinstvu iz Ečke. Uz fudbal je kao dete voleo i košarku, tako da je često bio i na fudbalskom i na košarkaškom terenu.

Kao i većina dece u početnoj fazi izbora sporta opredelio sam se za fudbal, koji sam zavoleo od malih nogu. Sećam se početaka u Jedinstvu, bili su to lepi dani i rado se setim tog perioda – rekao je na početku razgovora Goran Radišić.

Ozbiljnije bavljenje fudbalom kroz mlađe kategorije bilo je u Mladosti iz Lukićeva. U tom klubu je proveo deset godina, i trenirao sa nekoliko igrača koji su posle napravili lepa karijere, pre svih sa Zoranom Tošićem koji je stigao i do Mančester Junajteda. Mladost je u tom periodu imala sjajan rad sa mlađim kategorijama, a često su kroz lige pobeđivani timovi kao što su Vojvodina, Proleter, Spartak… Jedan od trenera u početku u klubu iz Lukićeva bio mu je Savo Bošković, sa 16 godina je je imao nekoliko treninga sa trenerom Žarkom Soldom, a sa 17 je debitovao u prvom timu koji se takmičio u Područnoj ligi.

Nakon tog perioda, pa do danas Radišić je uglavnom bio u klubovima Vojvođanske i Srpske lige i uglavnom je bio igrač koji je bio dominantan u tim klubovima, a i timovi su se borili za sam vrh tabele.

Sa 20 godina otišao sam u Budućnost iz Srpske Crnje koja je igrala Vojvođansku ligu grupa istok, a dugo je bila i jedina ekipa u tom rangu koja je predstavljala naš region. U tom klubu proveo sam tri lepe godine, a ekipa je uglavnom bila u gornjem delu tabele. Posle toga 2011. odlazim u Jedinstvo iz Novog Bečeja i sa tim klubom ulazim u Srpsku ligu, što se desilo posle gotovo 50 godina. Put kroz Srpsku ligu nastavio sam u Senti. Stabilna ekipa koja se borila za vrh tabele i gde je zaista bilo lepo raditi. Nažalost zbog bolesti oca bio sam prinuđen da se vratim u Zrenjanin.

Nakon Sente Goran je bio u Banatu koji se takmičio u Srpskoj ligi, potom polusezonu u OFK Vršcu gde mu je trener bio Branko Savić, kojem je to bio i prvi trenerski aganžman. I sa Banatom i sa ekipom iz Vršca izborio je opstanak. Nakon toga se još jednom vratio u Banat na poziv trenera Marka Guteše, ali nažalost te sezone je Banat ispao i prestao da postoji.

Posle perioda u Banatu i Vršcu ponovo sam se vratio u Budućnost iz Srpske Crnje, zauzeli smo treće mesto u VFL istok, a na upornost ljudi iz Jedinstva iz Banatskog Karađorđeva prešao sam u taj klub. Proveo sam zaista šest lepih sezona u tom klubu, dao mnogo golova i u poslednje dve bio sam i kapiten ekipe. Moram da kažem da me za taj period zaista vežu lepe uspomene. Letos sam stigao u Perlez, i eto ponovo sam u timu koji se bori za vrh tabele i koji je nadomak plasmana u Srpsku ligu grupa Vojvodina – kroz osmeh priča Radišić.

Ekipa Vojvodine se nalazi na prvoj poziciji i ima čak šest bodova više u odnosu na drugoplasiranu Mladost iz Omoljice i realno je očekivati da izbori plasman u Srpsku ligu grupa Vojvodina.

Stručni štab je odradio dobar posao, dobro smo se spremili i realno je da osvojimo prvo mesto. Po igračkom kadru i ljudima koji čine upravu mislim da zaslužujemo da igramo u trećem rangu srpskog fudbala. Za mene je svakako izazov Srpska liga, ali to za sve nas iziskuje mnogo više rada i odricanja kako bi ostvarili dobre rezultate i u tom rangu takmičenja – dodaje Goran Radišić.

Goran je pored fudbala uspešan i u poslu. Diplomirani je inženjer menadmenta i trenutno radi kao kategori menadžer u kompaniji Gomeks. Iako ima dosta obaveza uspeva sve da uklopi, redovno trenrira, a polako razmišlja i o trenerskoj karijeri. Tokom karijere ima mnogo podrške od strane porodice. Pokojni otac mu je bio veliki oslonac, a velika podrška su mu majka, sestra i supruga.