Radule Radulović – od Vrbasa do Maritima

Golman Radule Radulović, tridesetpetogodišnji Vrbašanin je jedan od trenutno naših najboljih rukometnih golmana koji brane u inostranstvu. Njegov put ide od rodnog Vrbasa do Madeire u Portugalu, rodnog mesta slavnog Kristijana Ronalda. U razgovoru za našu medijsku kuću osvrnuo se na sam početak rukometne karijere.

Rukometom sam sasvim slučajno počeo da se bavim. To je bilo u osnovnoj školi, i to u šestom razredu kad smo dobili novi sport pored fudbala i kosarke. Sećam se, igrali smo fudbal napolju, i jedan dan dodje profesor i kaže danas igramo rukomet. Ja koji sam prvi protestovao, iz nekog revolta sam stao na gol, jer nam profesor nije dao fudbal da igramo. Ali od tog dana nešto se promenilo, odbranio sam sve živo. Kasnije na odmoru, stariji osmaci koji su bili 2 godine stariji od mene zvali su me da branim i sa njima, pa sam se i tu dokazao. Oni su mi predložili da idem sa njima na treninge i počnem da se bavim ovim prelepim sportom. Prvi trener mi je bio Akim Komnenić, koji je kasnije izgradio karijeru kao trener Partizana, i mnogih klubova u Izraelu kasnije. Trener koji je najveći trag ostavio na mene je trener golmana u Vrbasu, Ivan Uskoković. On je mnogo radio sa mnom, posvećivao je pažnju na svaki detalj, pričao mnogo sa mnom o svemu. Zaista mi je on mnogo pomogao u rukometu, a danas ga smatram velikim prijateljem i van terena. Želeo bih da istaknem još i Vladana Jordovića, čija smo mi prva generacija koju je trenirao kada je završio igračku karijeru. On je danas direktor čuvene rukometne akademije PIK Segedin. Takođe, zeleo bih da istaknem svog oca, koji je uvek bio uz mene, verovao kada niko nije, dizao me iz poraza kada mi je bilo najteže, bez koga danas ne bih igrao rukomet i bio gde jesam sada. Tu su naravno i ostali članovi porodice, ali je ipak otac uvek imao najviše razumevanja i vere u mene.

Svakako Radulovića sve vezano za početke veže za rodni Vrbas i klub koji je do danas iznedrio brojne rukometne igrače, ali je traga ostavio u svim klubovima u kojima je branio.
Sa Vrbasom sam ušao u Prvu ligu 2012. godine, gde nam je cilj bio opstanak u ligi, a mi smo osvojili 3. mesto i izlazak u Evropu. Te godine su se Partizan i Vojvodina borili za prvaka države, Novosađani su postali šampioni i tu kreće njihova vladavina do danas. U Spartaku sam posle toga proveo dve prelepe godine. Igrali smo SEHA ligu, i borili se protiv Vojvodine za prvaka države. Igrali smo i Super kup, ali Vojvodina je kao i sada ubedljivo bila najjači klub u Srbiji. Posle dve sezone odlazim u Dinamo iz Pančeva, koji je imao ambicije da uđe u plej of. Sa tim klubom sam takodje bio vicešampion Srbije, a obezbedili smo i ulazak u SEHA ligu, što je za Dinamo jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba. Posle toga je usledila inostrana karijera. Dobio sam primamljivu ponudu od tada ambicioznog kluba iz Atine, Aek-a, sa kojima za dve godine mog boravka pravimo istoriski uspeh, igramo finale tadašnjeg Čelendž kupa, i gubimo od rumunske Turde. U prvenstvu Grčke za naslov smo nesrećno izgubili od Olimpijakosa. Iako smo vodili 2:0 u seriji izgubili smo 3:2, i to je jedan od najbolnijih trenutaka koje sam doživeo u sportu. Posle toga odlazim u prelepu Madeiru i potpisujem za Maritimo. U Portugalu sam već 4. godinu i zaista mi je prelepo u svim segmentima života.

Radule Radulović oduševljen je zemljom u kojoj se trenutno nalazi u rukometom u Portugalu.
Klub za koji trenutno nastupam zove se Maritimo, i deo smo fudbalske sekcije. Mogu reći da imamo najbolje uslove, i da smo najorganizivonaji klub posle tri velikana: Porta, Sportinga i Benfike. Tu sam već 4 godine, i voleo bih da ostanem do kraja karijere. Inače, Madeira je ostrvo u Portugalu, za mnoge koji ne znaju gde se nalazi, geografski je bliža Africi i Maroku nego Portugalu. Takođe, klima je ovde fantastična, 9 do 10 meseci je sunčano, i 2 meseca je kišovito sa malim zahladjenjem. U suštini, preko cele godine možes da se kupaš u moru. Madeira je turističko ostrvo, i pet puta je proglašeno kao broj jedan destinacia Evrope, i čini mi se jednom i Sveta. Inače planiram da ostanem da živim ovde i po završetku rukometne karijere.

Radule sa ćerkicom

Radule sa ćerkicom

Srpska rukometna reprezentacija zabeležila je slab rezultat na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj pre nekoliko dana, a Radule ima svoje viđenje.
Žao mi je sto smo ispali na Evropskom prvenstvu još u grupi, prva utakmica sa Islandom je na neki način presudila. Mislim da su se igrači dosta fizički i emotivno istrošili. Što se tiče Mađarske, stojim iza toga da smo bolji, ali eto prosto mislim da smo bili i dalje mislima ka Islandu. U reprezentaciji, mislim da fali više igrača u Ligi šampiona, jer to je ipak najjače takmičenje, gde se najjači nadmeću, i gde je iskustvo neprocenjivo. Imamo par dobrih pojedinaca, ali mislim da nije dovoljno i da nam je potrebna veća rotacija. Imamo dosta dobrih stručnjaka iz naših zemalja. Tu su Rojević, Ilić, Anđelković, imamo i talentovanih rukometaša pa se nadam nekoj lepšoj budućnosti.
Radule se osvrnuo i na napredak rukometa u Portugalu.
Kao što sam naveo ranije,  Porto, Sporting i Benfika, koji su po budžetu dosta ispred nas, a mi smo 4 klub u Portugalu, ostali su poluamaterski. Takodje jako puno igrača igra po ostalim klubovima u ligi, koji su igrači Porta, Benfike i Sportinga, i igraju na dvojnu registraciju zbog manje minutaže u matičnom klubu i zbog svog ličnog napretka. Dve stvari dovode dosta igraca iz Afrike i Južne Amerike, pretežno Brazila, oni su jako dobre atlete, i onda se dobro radi sa njima, dovode ih za male pare, i na kraju ih prodaju za mnogo veće. Mnogi možda ne znaju, ali nekolicina nosioca njihove reprezentacije su Kubanci, neki od njih su Viktor Ituriza, Pedro Valdes, Daymaro Salina, Alexis Borges, tragično preminuli golman Alfredo Kintana. Portugalska liga iz godine u godinu postaje sve jača. Rukomet je drugi ili možda treći sport po popularnosti, i ako  nastave ovaj trend i naprave još nekoliko profesionalnih klubova daleko će dogurati. I na kraju kao što vidite njihov nacionalni tim ide u kvalifikacije za Olimpijske igre. Na prošlim igrama u Japanu su učestvovali, na Svetskom i Evropskom prvenstvu uvek do guraju do samih završnica, tako da je rukomet u velikom usponu i mislim da sam napravio najbolji potez karijere dolaskom ovde.

Objavljeno: 31. 01. 2024.

Ukupno pregleda: 1.246

Podelite sa drugima!